Kako je sve počelo...

Jednom davno, iza sedam brda, iza sedam gora, planina i mora postojalo je jedno učeničko preduzeće koje je činilo sedam drugarica, da budem još preciznija, sedam prijatelja i kojem smo nadenule ime "KR'ATIVNI HAOS". Za ime sam kriva ja, glavom i bradom, jer sam praveći logo slučajno izostavila slovo "E" pa je Jovana imala posla oko popravljanja moje brljotine i evo, javno joj skidam kapu jer je sve ipak isplao kako treba, čak i bolje od toga. :) Ko smo to mi? Pa, ovako: Šicko (naš dragi diša), Tanjica, Mala Jovana, Stepovićka, Krista, Anđelija i moja malenkost. Da, nikao ne smem da zaboravim i nasu Ljupkicu koja nam je zaista dosta pomogla. E, sad da ja tebi, dragi čitaoce ovog posta, objasnim o kakvom je preduzeću ovde reč. U pitanju je bio projekat učeničkog preduzetništva u srednjim školama. U našem  slučaju je to bila ekonomska i za nas je to preduzeće trebalo da predstavlja primenu znanja stečenih iz oblasti ekonomije i da nam bude neki vid prakse, ali bilo je mnooogo više od toga. Bilo je to kreativisanje i uživanje, pogotovu za neke od nas koje ne vole ekonomiju. :) To naše maleno preduzeće je prestalo da postoji završetkom srednje škole, baš kako je projekat i nalagao, ALI, znate za ono: JEDNOM KREATIVAC - UVEK KREATIVAC! Ja sam nastavila da radim ono što me ispunjava i da đinđuvarim (kako ja to volim da kažem :)), nastavila sam da radim ono što sam uvek i radila. Sve moje rukotvorine imaju jedno zajedničko ime "KREATIVNI HAOS" zbog toga sto me te dve reci itekako opisuju, ali i zato što smo tada... ma, znaju one zašto, a za ostale neka bude tajna. :)


P.S: na fotografiji nedostaje Tanjica, uhhh... naš večiti problem da svih sedam bude tu u trenutku sliknja :)